Brendiranje gradova postaje sve uočljivija tendencija i strategija urbanih politika koja delom nastaje kao odgovor na restrukturiranje globalne ekonomije i na izmenjene principe prostorne podele rada koji počinju da se javljaju na horizontu s krajem XX veka. Uspešnost gradova u velikoj meri postaje određena kapacitetima inovativnog promovisanja identiteta, što i jeste središte studije Mine Petrović i Milene Toković, „Gradovi u ogledalu: između identiteta i brend imidža“. Polazeći od premisa neoendogene razvojne paradigme i koncepta teritorijalnog kapitala, autorke na osnovu bogate empirijske građe, analizu centiraju na procesualnost brendiranja u slučaju osam gradova srednje veličine u Srbiji, izdvajajući činioce koji naročito povećavaju snagu njihovog brend imidža.