Na osnovu podataka iz Evropskog društvenog istraživanja, Mirko Blagojević i Nataša Jovanović Ajzenhamer su u svom članku u tematu časopisa Sociologija istraživali savremenu religijsku strukturu Srbije, a potom iskustvene podatke dobijene u Srbiji poredili sa onima koji su dobijeni u drugim verski homogenim društvima u Evropi.
Kada je reč o religioznosti u Srbiji, ESS podaci dobijeni 2018. godine ne razlikuju se mnogo od onih koji su evidentirani u prethodnim istraživanjima koja su sprovedena pre desetak godina. Prema tome, autori smatraju da se slobodno može govoriti o tome da je u Srbiji na delu proces stabilizacije verničke strukture.

Grafikon pokazuje da umereno ili veoma religioznih u Srbiji ima 74,7%, a većina ispitanika i ispitanica se izjašnjava kao pripadnici i pripadnice Srpske pravoslavne crkve (čak 90%).

Sa druge strane, sasvim očekivano, religijske prakse manje su zastupljene u odnosu na religijsku (samo)identifikaciju i konfesionalnu pripadnost (najveći broj ispitanika i ispitanica kaže da u crkvu odlazi samo u specijalnim prilikama (Tabela 1), dok se svakodnevno moli 21,3% ispitanih).