Stefan Janković i Milena Toković postavljaju pitanje zbog čega u Srbiji postoje učestali utisci o nepravednoj raspodeli dohotka, ekstremno nezadovoljstvo nepravičnim šansama za zapošljavanje i pretežno pesimistični pogled na političke institucije.

Na Grafikonu 1, prikazuju se procene pravičnosti šansi za zapošljavanje u Srbiji.

Očito, ukazivanje da u više od dve trećine slučajeva postoje osetne indikacije da su šanse za zapošljavanje koje bi se zasnivale na zaslugama, postignućima i sličnim kriterijumima sagledane kao krnje, govore o slabašnoj sposobnosti institucija u obezbeđivanju meritokratskih načela u sferi rada. Govoreći bliže, ovi nalazi takođe ukazuju i na kritički stav da društvena raspodela vrednosti u javnim stvarima manje prati načela koja bi, spram crpljenja ličnih kontakata i održavanja „veza“, više brinula o tome da izvrši alokacija na radna mesta shodno sposobnostima i veštinama.

Ovakav pristup temama pravičnosti i pravde, koje izuzetno često prikazuju nezadovoljstvo radom institucija, stoje naporedo sa izraženim inklinacijama prema familijarnosti gde posebno neposredni, pa čak i odnosi bliskosti, igraju ogromnu ulogu u izgradnji moralnog pejzaža. Međutim, upravo ovakvi principi, prikazani na Grafikonu 2 ispod, koji upućuju na prisustvo brige, zaštite i bliskosti, istovremeno se pokazuju kao neadekvatni za funkcionisanje građanskog polisa. Naime, pitanje upravo jeste kako ekstremno nezadovoljstvo nepravičnim šansama za zapošljavanje stoji naporedo sa visoko vrednovanim odnosima bliskosti – kada upravo oni stoje kao potencijalna prepreka da veštine i sposobnosti pri zapošljavanju dođu do izražaja.

U tekstu Zbog čega su institucionalna nepravda i manjak pravičnosti sveprisutni u Srbiji? Pragmatička procena pluralnih poredaka vrednosti Stefan Janković i Milena Toković upravo pokušavaju da objasne komplikovani odnos između uviđanja nepravičnosti u javnim stvarima i afirmativnog stava prema ličnim, osetnim vezama bliskosti.