Knjiga Nade Sekulić posvećena je promatranju odnosa poststrukturalizma i savremene antropologije. Prvi deo knjige daje osvrt na odnos teorije i istorije iz postmoderne perspektive, dok se u drugom delu autorka fokusira na radove Deride, Fukoa, Bodrijara i Done Haravej, a posebni akcenat se smešta na preobražaj modela znanja inačin na koji se u datom kontekstu određuje položaj i pojam čoveka. Završni deo knjige posvećen je analizi uticaja navedenih stanovišta i implikacijama koje imaju po savremenu antropologiju.