Još od prvih teorijskih generalizacija, migracije se povezuju sa širim geografskim, društvenim, ekonomskim, istorijskim, kulturnim i političkim kontekstom. Danas, mobilnost i migracije u velikoj meri postaju svezane i sa neverovatnim ubrzanjem i promenama u geopolitici, okruženju ili ekologiji, kao i tehnologiji. Za razliku od čuvene sintagme „doba migracija” (‘age of migration’), koja je opisivala intenziviranje mobilnosti s početka 21. veka, kada je masovni protok ljudi, roba, kapitala i informacija naglo uvećan u uslovima globalizacije, danas su u opticaju drugačije koncepcije: „doba ubrzanja” (‘age of accelerations’), „četvrta industrijska revolucija” (‘the fourth industrial revolution’) i „doba promena” (‘age of change’). Ove strateške transformacije utoliko nalažu da se savremeni tokovi migracija i mobilnosti razumeju kako u svetlu krupnih geopolitičkih događaja, tako i upliva klimatskih pitanja, ali i sve značajnijeg prodora digitalnih tehnologija u sve faze migracionih procesa. U knjizi Rizici i šanse savremenih migracija, autori upravo nastoje da ove aspekte migracija sagledaju kroz empirijsku analizu virtuelne umreženosti i socijalnog kapitala dijaspore, kao i nove aspekte klimatske mobilnosti.