Polazeći od činjenice da krajem 1980-ih godina žene ne samo da su činile veliki deo seoskog stanovništva, već i da su sve značajnije učestvovale u poljoprivrednoj proizvodnji, a da im je posvećena srazmerno mala istraživačka pažnja, autorka ove studije se opredelila da istraži probleme sela, mladih žena u selu i njihov društveni identitet. Iako su žene bile važne akterke promena i razvoja, postavljalo se pitanje da li im se ondašnja razvojna perspektiva obraća, na koji način na njih računa, te da li su one mogle biti stvarni subjekti tog razvoja. U studiji je primenjeno nekoliko istraživačkih postupaka, uključujući delimično strukturisane razgovore, posmatranje i posmatranje sa povremenim učestvovanjem, sa ciljem da se pronikne u neposredno životno iskustvo seoskih žena i ženska značenja dostignuća emancipacije.