Glavni cilj knjige Gradovi, antropocen, infrastrukture: O urbanoj ontologiji neizvesnosti autora Stefana Jankovića jeste da se, na tragovima tzv. infrastrukturnog obrta, razmotri kako se infrastrukture mogu na određen način „otvoriti“, a time i pospešiti senzibilnost za šire metaboličke procese u gradovima u okolnostima antropocena. Infrastrukture se, pritom, shvataju daleko šire od prenosnika, medijatora ili pasivnih aktera u urbanim procesima. Štaviše, one su shvaćene kao vitalna ontološka čvorišta koja omogućavaju urbanu vitalnost i grade osnove za urbanu svakodnevicu. Autor stoga smešta infrastrukture najpre kao problem zajedničkih urbanih dobara, s tim da težište premešta sa uskog pitanja dostupnosti infrastruktura ka njihovom razumevanju kao vitalnih spona koje potrebno kultivisati na nov način, izuzet od pitanja vlasništva i prisvajanja. Takođe, cilj knjige jeste da, u širokoj perspektivi, razume bliže nove epistemologije gradova, sa snažnim akcentom stavljenim na urbane metabolizme i odnos gradova sa planetarnim, više-nego-ljudskim procesima. U tom pogledu, zagovaranje koncepcije infrastruktura kao zajedničkih urbanih dobara se postavlja kroz neformalne vidove korišćenja, otvaranja i saradnje, koja premošćuje jaz između laika i eksperata i otvara polje za nove oblike političkog angažmana i participacije. Konačno, osnovni motiv ovakve analize jeste promišljanje mogućih planerskih praksi, kao i upoznavanje domaće publike sa savremenim raspravama u urbanoj teoriji.