13. marta 2019. godine u Beogradu preminula je profesorka Zagorka Golubović nakon duge i teške bolesti.

Profesorka Zagorka Golubović rođena je 1930. godine u partizanskoj i komunističkoj porodici. Sa 14 godina postala je članica SKOJ-a, a sa 15 članica KPJ, kao i rukovodilac u omladinskoj organizaciji. Sa 17 godina se udaje i u 19. godini dobija ćerku Branu.  Vanredno se školujući i studirajući, diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1952. godine. Od 1952. do 1954. radila je u gimnazijama u Zemunu i Beogradu. Godine 1957. zapošljava se na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde će ostati do 1975, kada je sa još sedam profesora suspendovana zbog disidentskog delovanja u okviru grupe Praxis i učestvovanja i podrške studentskom pokretu i demonstracijama 1968. Do 1981. godine profesorka Golubović je bila nezaposlena, gostujući na univerzitetima u Švedskoj, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i učestvujući na međunarodnim konferencijama u Evropi i Americi, čime je postala deo uticajnog i progresivnog intelektualnog kruga mislilaca koji su obeležili XX vek, kao što su Habermas, Bernstein, Heller, Bauman itd. Od 1981. do 1991. godine profesorka Golubović je bila  zaposlena u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, čija je i suosnivačica. Institut je okupljao kritički orijentisane mislioce, među kojima su bili Vesna Pešić, Zoran Đinđić, Kosta Čavoški, Vojislav Koštnica i drugi. Od 1991. godine vraća se na Filozofski fakultet gde će do penzije predavati Sociokulturnu antropologiju. Osnivačica je Katedre za interdsiciplinarne studije antropologije.

Bila je urednica časopisa Gledišta, Sociologija i Filozofija, članica Saveta Praxis-a, članica redakcije Praxis International, kao i članica Upravnog odbora Jugoslovenskog društva za filozofiju i sociologiju i predsednica Sociološkog društva Srbije i Filozofskog društva Srbije.

Profesorka Golubović je na jedinstven obeležila razvoj moderne antropologije, ne samo u nacionalnim okvirima, dajući joj specifičan pečat humanističkog i personalističkog marksizma.

Tokom celog života, intelektualni rad i politički aktivizam usmeren na uspostavljanje pravednog građanskog i socijalističkog društva, predstavljali su jedinstveno i celovito polje delovanja Zagorke Golubović. Učestvujući i teorijski i aktivistički u kritici etatizma, klasnog raslojavanja, kulta ličnosti, dehumanizacije društva, Zagorka Golubović je iza sebe ostavila ogroman opus objavljenih dela, učestvujući istovremeno aktivno u levo orijentisanim pokretima i inicijativama. Inicijatorka je Slobodnog univerziteta, sindikata „Nezavisnost“, Alternativne akademske obrazovne mreže. Aktivno je podržavala međunarodni radnički pokret, podržavajući i učestvujući u delovanju radničkog pokreta „Solidarnost“ u Poljskoj.

Neka od najvažnijih dela Zagorke Golubović su: „Čovek i njegov svet“ (1973), „Antropologija kao društvena nauka“ (1967), „Problemi savremene teorije ličnosti“ (1966), „Porodica kao ljudska zajednica“ (1981), „Kriza identiteta jugoslovenskog društva“ (1988), „Antropološki portreti“ (1991), „Društveni karakter i društvene promene u svetlu nacionalnih sukoba“ (1995), „Antropologija u personalističkom ključu“ (1997), „Stranputice demokratizacije u postsocijalizmu“ (1999), „Ja i drugi“ (1999).

Iza sebe je ostavila dva autobiografska dela: „Živeti protiv struje“ (2001) i „Moji horizonti: mislim, delam, postojim“ (2012).

Profesorka Zagorka Golubović je živela onako kao što je i pisala, u retko prisutnom jedinstvu reči, misli i dela. Po njenim rečima

„biti intelektualac znači boriti se protiv jednostranog, ideološkog i dogmatskog shvatanja sveta. Intelektualac može da misli u alternativama i da otvara puteve za nova, bolja i ljudski prihvatljivija rešenja … Intelektualac je osoba koja stalno preispituje sebe i ja mislim da danas, u ovako izazovnom vremenu u našem društvu, svi treba da postavimo sebi pitanje: da li smo nešto i sami učinili … i šta još možemo učiniti da postanemo demokratsko društvo, sa ljudskim likom.“

Odlaskom profesorke Golubović izgubili smo jednog od najuticajnijih intelektualaca, profesora,  vizionara, aktivista i boraca za ostvarenje humanog i pravednog društva u novijoj istoriji Srbije i Jugoslavije.

Zagorka Golubović je iza sebe ostavila više generacija sociologa, filozofa i antropologa obrazovanih na njenom radu i idejama.

Nada Sekulić