Knjiga „Sociologija okruženja: od teorije do prakse“ bavi se razvojem sociologije okruženja od njenih početaka ranih 1970-ih godina do danas. Osnovni cilj knjige je da se ispitaju teorijski dometi i praktične (aplikativne) mogućnosti i ograničenja sociologije okruženja, s posebnim fokusom na klimatske promene, kao najvećim ekološkim rizikom s kojim se savremeno društvo suočava.

Razmatrajući ulogu sociologije u suočavanju s globalnim ekološkim izazovima, knjiga pokazuje da temeljno promišljanje i rekonceptualizacija njenih polaznih teorijskih pretpostavki, kao i promena odnosa prema drugim naukama, treba da vodi u pravcu otklona u odnosu na dominantni antropocentrizam, koji je duboko utkan u same osnove ove discipline.

Iako je sociologija okruženja napravila prve hrabre korake u pravcu priznavanja međuzavisnosti ljudi, društva i ekosistema, te biofizičke uslovljenosti društvenih pojava, zasad se ne može reći da je u tome daleko stigla. Ova knjiga predstavlja jedan mali korak u tom smeru.