Osnovni cilj knjige je da se istraže karakteristike sociološkog funkcionalizma iz perspektiva istorije sociologije, epistemologije, sociološke teorije i sociološke metodologije. U prvom poglavlju, autor se bavi istorijskim poreklom funckionalizma, misliocima koji su u okviru pozitivističke tradicije doprineli njegovom utemeljenju i razvitku, kao i prisutnošću funkcionalne analize kod klasika poput Marksa i Vebera. U drugom pogavlju, autor razmatra epistemološke probleme fukcionalne analize, kao i različite pozicije autora koji su se bavili pitanjem heurističke plodnosti funkcionalizma. U trećem pogavlju, analiziraju se fundamentalne konceputalne i teorijske osnove funkcionalizma i prikazuju modernije kritike funkcionalne analize. U četvrtom i petom poglavlju, autor prikazuje naučne radove Mertona i Štompke koji su kroz kritičku analizu ranijih manjkavosti funkcionalizma težili stvaranju nove i unapređene funkcionalne analize. U šestom poglavlju, razmatrajući slabosti i prednosti funkcionalizma, autor ističe da je novija kodifikacija funkcionalne analize povećala njenu heurističnu vrednost, ali da je s druge strane ideološka i konceptualna osnova funkcionalizma koja proizilazi iz devetnaestovekovnog pozitivizma i dalje ograničavajući faktor njegovih saznajnih sposobnosti.