Primenom klaster analize na sekvence životnih događaja mladih u pet evropskih zemalja Dragan Stanojević i Aleksandar Tomašević grupisali su ispitanike u četiri klastera. Klastere definiše ključni životni životni događaj u životnom toku ispitanika.

Tako klaster “Otišli iz roditeljskog doma” (Left Home) čine mladi kod kojih je u najvećoj meri ključan događaj u dosadašnjem životu osamostaljivanje i odlazak iz roditeljskog doma, pri čemu do drugih tranzicija (brak, kohabitacija, roditeljstvo) nije još uvek došlo. Zatim imamo ispitanike kod kojih se nijedan vid tranzicije nije još uvek deo i oni čine klaster “Žive u roditeljskom domu”. Nakon toga, imamo klaster “Kohabitacija” i to su ispitanici čija je distinktivni životni događaj stupanje u kohabitaciju sa partnerom pri čemu u ovakvim sekvencama najčešće ne dolazi do roditeljstva i/ili transformacije kohabitacije u brak. Na kraju, imamo klaster “U braku sa decom” gde su definišući životni događaji stupanje u brak i roditeljstvo.

Grafikon pokazuje relativnu distribuciju ispitanika po klasterima u svakoj od pet zemalja. Središnje pozicionirani klasteri “Kohabitacija” i “Žive u roditeljskom domu” pokazuju najveći varijabilitet između zemalja, te možemo reći da razlike u grupisanju sekvenci u ovim državama nastaju zbog nejednake zastupljenosti sekvenci koje kulminiraju kohabitacijom (ovaj klaster je vodeći u Švedskoj i Velikoj Britaniji) i onih koje karakteriše odsustvo tranzicionih događaja (ovaj klaster je vodeći u Italiji i Crnoj Gori).

Više o ovome pogledajte u tekstu autora u tematu časopisa Sociologija.