U prethodnom prilogu na našem sajtu, Jelena Pešić, Ana Birešev i Tamara Petrović Trifunović predstavile su osnovne nalaze istraživanja dezangažmana i otklona od politike u Srbiji u komparativnoj evropskoj perspektivi, sprovedenog na podacima prikupljenim u 9. talasu Evropskog društvenog istraživanja (2018/19).
Uz nedostatak osećaja sposobnosti za angažovanje u političkim procesima, nisko poverenje u političke institucije, negativne ocene funkcionisanja političkih, ekonomskih, zdravstvenih i obrazovnih institucija, te procene opšte responzivnosti političkog sistema, jedan od glavnih nalaza jeste izrazita nezainteresovanost za politiku kod građana Srbije, što se može videti na prvom grafikonu, koji pokazuje da relativnu i potpunu nezainteresovanost za politiku iskazuje ubedljiva većina građana Srbije.
Kada se pogleda distribucija po polu, najveći broj (blizu polovine) ispitanica odgovorio je da uopšte nisu zainteresovane, dok je isti stav ispoljila trećina ispitanika muškog pola. Među muškarcima dominira relativna nezainteresovanost za politiku, dok je veći udeo njih i u kategorijama izrazite i visoke zainteresovanosti za politiku, u odnosu na žene.
Sa nižom zainteresovanošću za politiku kod žena, svakako su povezani i rezultati regresione analize, prema kojima se žene u Srbiji osećaju znatno manje sposobnim da se uključe u političku sferu, kao i manja verovatnoća da će politički sistem opažati kao transparentan i inkluzivan (više o tome u tekstu autorki u tematu časopisa Sociologija). Nalazi ukazuju na to da se politička socijalizacija žena i dalje događa u okvirima patrijarhalnog kulturnog modela i političkog sistema koji im usađuju osećaj nedostatnosti za učešće u političkim procesima i istovremeno predstavu tih procesa kao zatvorenih, naročito za žene.
Distribucija ispitanika po starosti pokazuje da je najveći udeo mladih u Srbiji u kategoriji građana koji nisu nimalo zainteresovani za politiku, dok najstariji članovi društva, iako u relativno niskim procentima, dominiraju u kategorijama ispitanika izrazito zainteresovanih za politiku. Ovome treba dodati i to da regresioni model predstavljen u tekstu pokazuje da starosne razlike ne utiču na političku participaciju – mlađe generacije, osim što iskazuju relativno visoku nezainteresovanost za politiku, ne angažuju se bilo u pojedinačnim, bilo u kolektivnim oblicima političke participacije više nego stariji građani Srbije.
Kada se pogleda obrazovna struktura ispitanika, vidimo da najveći udeo građana bez formalnog obrazovanja i samo sa završenom osnovnom školom iskazuje potpunu nezainteresovanost za politiku. Međutim, najveći udeo ispitanika sa završenom srednjom školom i visokim obrazovanjem spada u kategoriju građana Srbije koji su jedva zainteresovani za politiku.
Među ispitanicima sa sela najveći broj nije uopšte zainteresovan za politiku, dok je kod onih iz grada najveći udeo u kategoriji onih koji jedva da jesu.
Na kraju, analiza političkog dezangažmana u Srbiji pokazuje da ispitanici koji se smatraju kompetentnim da artikulišu sopstvenu političku poziciju, razvijaju snažniji unutrašnji osećaj sposobnosti za političku participaciju i angažovanje u političkim procesima. Kada je zainteresovanost za politiku u pitanju, grafikon pokazuje da najveći udeo ispitanika koji nisu sebe smestili u kategorijama leve ili desne ideološko-političke pozicije, istovremeno iskazuje potpunu nezainteresovanost za politiku.
Drugim rečima, podaci pokazuju da među ispitanicima koji uopšte nisu zainteresovani za politiku prednjače žene u odnosu na muškarce, mladi u odnosu na ostale starosne grupe, neobrazovani u odnosu na obrazovane i stanovnici sela u odnosu na stanovnike grada, što nije slučaj i sa kategorijom ispitanika koji su izjavljivali da su jedva zainteresovani za politiku. Ovakav nalaz upućuje na činjenicu da su otklon od politike i dezangažman u Srbiji više nego prisutni kod svih kategorija stanovnika.