Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu organizuje konferenciju sa međunarodnim učešćem „Feminizam i levica – nekad i sad”, koja će biti održana 15. i 16. novembra na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Cilj ove konferencije je da istraži, preispita i predstavi različita viđenja odnosa feminizma i levice, iz istorijskog, teorijskog i praktično-političkog ugla. Poreklo i razvoj feminizma obeležavaju preplitanja i razilaženja između liberalnih, marksističkih, radikalnih, socijalno-reformskih i neoliberalnih perspektiva, pri čemu je pitanje o njihovoj kompatibilnosti i suprotstavljenosti kontroverzno i nedovoljno proučeno sve do danas.
Mada su krupne razlike između različitih feminističkih orijentacija oduvek postojale, tek od pojave trećeg talasa feminizma artikulisana je ideja „feminizama” (u množini), naspram tradicionalne ideje jedinstvenog i zajedničkog feminizma građenog na ideji univerzalne solidarnosti žena. Danas se često ističe da je veoma teško naći zajednički imenitelj za žensko iskustvo uopšte, imajući u vidu da je ono prožeto klasnim, rasnim, etničkim, religijskim iskustvom, a unutar toga su mogući različiti vidovi političkih prioriteta, političkih savezništava, interesa i identitetskih pozicija, koje veoma usložnjavaju pitanje: šta je zajednički interes i zajednička karakteristika društvenog položaja žena? Žene se i same međusobno nalaze u patrijarhalnim odnosima moći, u odnosima eksploatatora i eksploatisanih, marginalizovanih i privilegovanih, a to nije samo empirijsko stanje, već i okvir za formulisanje različitih ideoloških i teorijskih opredeljenja od kojih mnoga, čak i kad su nekompatibilna, pretenduju da se nazovu „feminističkim”.
Postoji li „desni” i „levi“ feminizam? Šta legitimizuje „pravi” i delegitimizuje „lažni” feminizam? Šta kada se konzervativne političke struje pojave kao akteri zaštite prava žena u društvu, prisvajajući tekovine feminističke borbe za nacionalističke projekte? Šta kada svetske političke liderke ikone savremenog feminizma postanu akterke zapadnog imperijalizma? Da li se ideje feminizma mogu komodifikovati i šta se u tom slučaju dešava sa feminizmom? Kakav je odnos postkolonijalizma i feminizma danas? Kakav je odnos marksisitičkog i neoliberalnog feminizam danas? Napokon, šta se desilo sa odnosom levih i desnih politika i pozicioniranjem levice i desnice u savremenom svetu, te kako se to odražava na feminizam?
Pozivamo vas da svojim učešćem doprinesete osvetljavanju odgovora na ova pitanja.
Svoje apstrakte možete poslati do 25. maja 2019. na neku od sledećih adresa:
Apstrakti treba da sadrže ime autora, afilijaciju, naslov, ključne reči, obrazloženje na srpskom ili jednom od regionalnih jezika i na engleskom.
Obaveštenje o izabranim apstraktima 1. juna 2019.
Gotove radove potrebno je poslati do 1. novembra 2019.
Radni jezik konferencije su srpski, regionalni jezici i engleski.
Recenzirani radovi će biti objavljeni.
Poziv na konferenciju možete da pročitate i preuzmete ovde.