Polazeći od teorijskog pristupa koji se fokusira na pojmove klasnog delanja i radničke participacije, autorka je u istorijskim činjenicama i aktuelnoj empirijskoj evidenciji prepoznala elemente koji objašnjavaju zašto je došlo do pojave radničkog samoupravljanja u obliku oporavljenih preduzeća u Argentini.

Istorijska analiza koja pokriva nekoliko vekova pokazala je da spoljašnje pretpostavke u vidu sistemskih i strukturalnih činilaca obezbeđuju opšte pretpostavke za pojavu radničkog samoupravljanja, dok unutrašnji ostvaruju direktan uticaj na održivost ovakvog jednog procesa. Veza između opštih strukturalnih i sistemskih pretpostavki i održivosti radničkog samoupravljanja posredovana je institucionalnim/organizacijskim i akcijskim faktorima koji ostvaruju neposredan uticaj na mogućnost pojave, ali i stabilizaciju radničkog samoupravljanja.

Kako bi se stekao uvid u povezanost unutrašnjih faktora i održivosti radničkog samoupravljanja, posmatrani su ekonomski, organizacijski i vrednosni faktori. Na osnovu empirijske analize svakodnevnog funkcionisanja oporavljenih preduzeća, pretpostavljena uloga unutrašnjih faktora u velikoj meri je potvrđena.